Stigavši na plantažu Eko Arhaz na Sovrlama zatičemo radnice zauzete pravljenjem bestilja. Kažu pravi se pravi bestilj bez šećera i konzervansa, samo je potrebno dobro ukuhati i cijeli dan biti pored vatre i miješati i takav bestilj će trajati. Šljive su rodile, kako bi otpjevao Čola, a zdravih ekološki proizvedenih tradicionalnih bosanskih proizvoda i ove će godine biti u izobilju, sokova od cvekle, mrkve, jabuke, pekmeza, džema, bestilja… Možete doći na plantažu i ubrati sami koliko Vam treba jabuka, šljiva i na izlazu platiti po jako povoljnim cijenama.
Direktor Arhaz d.o.o. i Eko Arhaz Sovrle Hazim Arnaut kaže da je 2004. godine kupio „ledinu“ na kojoj nije bilo ništa. Na više od šest hektara zasadio je razne sorte jabuke, kruške, šljive i u posao voćarstva i proizvodnje zdrave hrane ušao s puno optimizma da će zaživjeti.
–Već je više od 10 godina otkad imamo plantažu, napredak se ogleda u tehnološkom unapređenju i inovacijama , imamo već dosta iskustva, svake godine saznajemo nešto novo i nastojimo se poboljšati. Ovo je seljački posao jako težak, ali niko ga ne cijeni. Svi hoćemo da zdravo da jedemo i pijemo i niko neće da plati pravu vrijednost i cijenu. Država ne može priuštiti ovakve stvari a mi ne možemo sniziti cijene jer ovaj mukotrpan posao iziskuje puno truda i znanja i odricanja, jedan litar 100 posto prirodnog soka ne možemo sniziti na nivo nekog nezdravog gaziranog pića, kao ni bestilja, ni pekmeza i drugih proizvoda. Svako malo čitamo da je Evropa ili Rusija željna naših proizvoda, ali mi nemamo ljude koji bi naše proizvode plasirali i izvozili. Ogroman je ove godine prinos jabuke, stotine tona, niko nije pokucao na vrata da bilo šta ponudi, niti jedna komora kojoj plaćamo članarine ništa ne nudi. Vidjeli ste kako su malinari prošli. Mi imamo sreće što smo imali novca i ovo sagradili i imamo zaokruženu proizvodnju, od roda do gotovog proizvoda i ništa ne propada, sve preradimo i obradimo u sok, pekmez, sirće ili, moram reći i u rakiju, govori direktor Arnaut.
Mnogo sredstava je uloženo, do nedavno su imali problema sa strujom, a i danas na planaži nije bilo vode. Teško je, kaže Arnaut, pronaći i radnike.
-Mi jedino imamo direktnu prodaju i prodaju na tržnicama i sarađujemo sa nekoliko radnji koje se bave prodajom zdrave hrane. Veliki trgovački centri ne cijene i nude mizerne cijene za prave prirodne proizvode. Niti jedna kafanica u Ilijašu ne nudi naš sok jer im je naš 100 posto prirodni sok preskup. Od 2012. godine duguju mi 29 hiljada KM podsticaja, ja sam uložio u mašine i zaposlio ljute, ali povrata i podsticaja od države nema. Da sam znao da će biti ovako teško ne bih se nikad ovim bavio, ali voćka je živa i ne može se napustiti jer će sve zarasti, a želio bih zalediti sve da stoji do boljih i sretnijih vremena. Prošle godine je mraz sve uništio, jedva smo se oporavili od toga zahvaljujući zalihama, jer ovo niko neće da osigura. Bog dao imamo svi, Bog nije dao samo ja nemam. Svi su mi pričali da ću biti magaza Sarajeva, da se sve može prodati, mi sada imamo 90 posto jabuke prve klase, stotinama tona, a mi ne znamo šta će s toga biti, pokušavamo napraviti sok i pekmez, ali svaka tegla i čep se uvozi i plaća se porez i sve je to veliki trošak za koji se nikada ne zna hoće li se isplatiti, kazao je Arnaut.
Dodaje da se sve proizvodi u strogo kontrolisanim uslovima, da se ne dodaju hemijska sredstva jer proizvode sa plantaže Eko Arhaz konzumira i on i njegova porodica i zaposlenici, ali svijest o vrijednosti i potrebi zdrave ishrane i zdravog proizvoda nikada se ne može promijeniti i zbog slabog standarda prodaje se samo ono što je na akciji i jeftino pri čemu je kvalitet sporedna kategorija.
Šetnja po plantaži, uživanje u pogledu na grane savijene od plodova sočnih voćaka, branje i konzumiranje voća poseban su doživljaj koji može ući i u turističku ponudu grada.
Fotogaleriju pogledajte na našoj facebook stranici.
